Рано се дигну жене, омесе и опечу коврждањци. И на свакога коледара по коврждањак. А башта ми јури коледаре сас растакаљћу, и к'шка ји сас растакаљћу да му се не штркљу говеда. Окол два саата, пре него што с'вне, појду и до четри-пет саата изјутра оде по село. Носе торбу и шумку. Шумку најде сам коледар, а носи дрвце да се варди од кучетија. Ковржданци у торбу носе, тув ји турају. Кад улезну, кажу:
-Добро јутро, губина се вали с младога Бога
С мед и масло
С јаганчичи
С пиличичи
С прашчичи
С телчичи
С'с дечица
С паре
С богатство!
И бију сас шумку:
- Колко искре, толко вајде, толко богатство!
Ударају по огњиште. Закаче шумку на вериђе или на шпорет. Прво пребају па им дадемо ореси. Домаћица ји мами:
- Пили, пили, бабина пилетија!
И врљи ореси на-зем. И даде му коврждањак у руку, и суве вочће давају. Паре давају кој први дојде и кој је род. И кад излазимо благословимо:
- Ми из ижу, Бог у ижу!
А ако ни не приме или не даду ништа, а било је, к'лнемо:
- Ми из ижу, чума у ижу!
Увечер се сече бадњак, у туђе, у чуждо, крадне се. Бадњак када се сече окрене се према исток и из два ударца се отсече Прву треску донесе, и насече, и овије кубе, и баје:
- Губина се вали...!
Б'дњак када донесе, уз кућу успрај, а после га пресече на дрвник. Не сече се голем, да мож да га донесеш. И од њега се на дрвник отсече јед'н, два метра, па у мушку кошуљу се там обл'че и унесе. Он носи, а деца пијучу по њега. Он кваца, она пијучу. Три пут окружи огњиште па га тури да гори.
А јела која прајимо су тепсија зељаник с ћисало зеље једна половина, а друга половина сас тикву, сложене обђе. Некоја меша пола-пола, а некоја само једно. Праје се п'лњене паприће, вочће, т'лчени ореси (на суво се куса, и главицу црвени лук, па гмечимо да пушти зејтин). А лебови су: кравајче с пару и у њега зрно моруза и васуљ, поље, лозје, градина, кошара, овчарник, б'чва (има и кола), змија посебно. Леб овчарник требе да има овчара како стоји и држи тојагу, окол овце и јагањци, нема друго. Кућни леб нема, него кравајче, и кој најде паруту, тија че је богат, че работи с пару туј годин. Змија се меси посебно, па ју бијемо да ју лети не видимо. И меси се божји колач посебно, само цвет одозгоре; од траку тесто па се намота на леб. За вечеру простре се слама на-зем, па преко њу црга, па чаршав, и сви се собују па седају. Али док стојимо, деда или баба, али обично мушко и кој је најстар, сас кадилницу кади вечеру и кади окол нас. И пре него што се седне прережу се сви лебови. Прво баба дава на деду божји колач да га сече. Он само уз-крај сече, само колко да је насечен лебат. А што отсече оди краве (леб кошара) у сито се тури па се даде на краве; од овце - у сито па се даде на сваку овцу помалко. Што отсече од поље, иде надвор, изеде се надвор да пада ћиша, да има берићет. И даде му накрај колата да ји скрши, да се строше оди берићет. Прво тури б'чву на кола, па озгор се сипе винце па ју вози, па пије, па се бађим напије, па се љуља, држимо га. И колата строши пре него што седне да вечера. С леб градину у сито се одреже, па у градину на Божич изјутра, там-се једе да не рије кртичњак. Кад се превечера, све се помери по вечеру и никој не лежи на сламу. Преко њу се, ми деца, играмо с ореси, натурамо ји на куп па гаџамо. А ујутро, кад с'вне, у зору пали се слама. До дрвце родно у двор, у градину, да се роди. Претимо сас сећиру:
-Ако не родиш че те сечем!
Које дрво нече да роди, иду јутрам рано па га жена сас тештене руће тресе, а он замашује сас сећиру да га сече. А она ока:
- Не, оно че си роди!
А испод сламуту најдемо зрнца оди пченицу па по три испијемо сас винце да се роди пченица, да се роди црвено вино. Од сламуту прво одвојимо сламу за пред облак. Шушљак од сламу у двор се пали, и које име чујеш тој име че узнеш. После се ореси не једу до Свети Јован!
На Божич пред с'лнце гледамо дрво у огледало, окол њега са стране окрећемо огледало.
Те, тека си је некад било, а с'га да ли че си тека буде и да ли че си тој тека остане и после нас куј ти га знаје. Додек су ни старцити живи и додек мож да се слушају и тија обичаји че си живују. А после...не знајем.
Те да га има записано па куј умеје Божју реч да чита...
Отћинуо од пиротсћи народ Славиша Ранђеловић
-Добро јутро, губина се вали с младога Бога
С мед и масло
С јаганчичи
С пиличичи
С прашчичи
С телчичи
С'с дечица
С паре
С богатство!
И бију сас шумку:
- Колко искре, толко вајде, толко богатство!
Ударају по огњиште. Закаче шумку на вериђе или на шпорет. Прво пребају па им дадемо ореси. Домаћица ји мами:
- Пили, пили, бабина пилетија!
И врљи ореси на-зем. И даде му коврждањак у руку, и суве вочће давају. Паре давају кој први дојде и кој је род. И кад излазимо благословимо:
- Ми из ижу, Бог у ижу!
А ако ни не приме или не даду ништа, а било је, к'лнемо:
- Ми из ижу, чума у ижу!
Увечер се сече бадњак, у туђе, у чуждо, крадне се. Бадњак када се сече окрене се према исток и из два ударца се отсече Прву треску донесе, и насече, и овије кубе, и баје:
- Губина се вали...!
 |
| Коледари |
А јела која прајимо су тепсија зељаник с ћисало зеље једна половина, а друга половина сас тикву, сложене обђе. Некоја меша пола-пола, а некоја само једно. Праје се п'лњене паприће, вочће, т'лчени ореси (на суво се куса, и главицу црвени лук, па гмечимо да пушти зејтин). А лебови су: кравајче с пару и у њега зрно моруза и васуљ, поље, лозје, градина, кошара, овчарник, б'чва (има и кола), змија посебно. Леб овчарник требе да има овчара како стоји и држи тојагу, окол овце и јагањци, нема друго. Кућни леб нема, него кравајче, и кој најде паруту, тија че је богат, че работи с пару туј годин. Змија се меси посебно, па ју бијемо да ју лети не видимо. И меси се божји колач посебно, само цвет одозгоре; од траку тесто па се намота на леб. За вечеру простре се слама на-зем, па преко њу црга, па чаршав, и сви се собују па седају. Али док стојимо, деда или баба, али обично мушко и кој је најстар, сас кадилницу кади вечеру и кади окол нас. И пре него што се седне прережу се сви лебови. Прво баба дава на деду божји колач да га сече. Он само уз-крај сече, само колко да је насечен лебат. А што отсече оди краве (леб кошара) у сито се тури па се даде на краве; од овце - у сито па се даде на сваку овцу помалко. Што отсече од поље, иде надвор, изеде се надвор да пада ћиша, да има берићет. И даде му накрај колата да ји скрши, да се строше оди берићет. Прво тури б'чву на кола, па озгор се сипе винце па ју вози, па пије, па се бађим напије, па се љуља, држимо га. И колата строши пре него што седне да вечера. С леб градину у сито се одреже, па у градину на Божич изјутра, там-се једе да не рије кртичњак. Кад се превечера, све се помери по вечеру и никој не лежи на сламу. Преко њу се, ми деца, играмо с ореси, натурамо ји на куп па гаџамо. А ујутро, кад с'вне, у зору пали се слама. До дрвце родно у двор, у градину, да се роди. Претимо сас сећиру:
-Ако не родиш че те сечем!
Које дрво нече да роди, иду јутрам рано па га жена сас тештене руће тресе, а он замашује сас сећиру да га сече. А она ока:
- Не, оно че си роди!
А испод сламуту најдемо зрнца оди пченицу па по три испијемо сас винце да се роди пченица, да се роди црвено вино. Од сламуту прво одвојимо сламу за пред облак. Шушљак од сламу у двор се пали, и које име чујеш тој име че узнеш. После се ореси не једу до Свети Јован!
На Божич пред с'лнце гледамо дрво у огледало, окол њега са стране окрећемо огледало.
Те, тека си је некад било, а с'га да ли че си тека буде и да ли че си тој тека остане и после нас куј ти га знаје. Додек су ни старцити живи и додек мож да се слушају и тија обичаји че си живују. А после...не знајем.
Те да га има записано па куј умеје Божју реч да чита...
Отћинуо од пиротсћи народ Славиша Ранђеловић
Постови
0 коментара:
Постави коментар